Skoplje
Скопље је главни и највећи град Републике Македоније којег насељава готово четвртина њеног становништва. Овај град је на изузетно значајној географској позицији – у језгру Балканског полуострва на трансалбанском и моравско – вардарском саобраћајном раскршћу.
Током своје дуге историје претрпио је многобројна разарања, међутим највеће последице на његову архитектуру и културно – историјско наслеђе оставио је земљотрес који се догодио 1963. године. Након дугог низа година, услиједио је пројекат „Скопље 2014“ који има за циљ поновну изградњу његових главних облежја, страдалих током поменутог земљотреса.
На градском тргу налазе се скулптуре, фонтане и споменици који су продукт овог пројекта. Посебно се истиче споменик Александра Македонског на коњу, који је, изливен у бронзи, заједно с фонтаном висок 28 метара. Такође, издвајају се и Музеј македонске борбе, Тријумфални лук, нова зграда Министарства спољних послова, нови Уставни суд, Народно позориште и Археолошки музеј.
Главни и највећи трг у Скопљу, средиште градских дешавања јесте Трг „Македонија“ изграђен у периоду између 1920. и 1940. године, на којем је смјештена зграда Народне банке с мермерном фасадом, монументални официрски дом, Ристићева и палата Мазура.
Као и већина великих градова, Скопље има свој историјски дио чији се дух упркос разним турбулентним временима успио задржати до данашњих дана. Тај дио назива се Бит-Пазар, познатији као „Чаршија“ и простире се од Душановог моста до Бит -пазара као и од тврђаве Кале до реке Сераве. Унутар чаршије налазе се значајни културно – историјски споменици – маузолеј и сат – кула, две цркве и неколико џамија. Током друге половине XX вијека ту су подигнута здања која чине Музеј Македоније и зграду Музеја савремене умјетности.
Незаобилазна туристичка атракција свакако је и задужбина Сули – хан, смјештена у Старој скопској чаршији. Подигао је Иса – бег Исаковић половином XV вијека. Током османске владавине представљао је градски хан за смјештај путника и трговаца док се данас у њему налазе скопски Факултет ликовних умјетности и Музеј Старе скопске чаршије.
Значајне културно – историјске знаменитости града: Тврђава Кале; Даут - Пашин и Цифте хаммам; Камени мост преко Вардара; Црква Светог Димитрија, Саборни храм Светог Климента Охридског; Манастир Светог Пантелејмона у Нерезима; Исак-бегова џамија и торањ; гроб македонског хероја Гоце Делчева;
Поводом 2000 година хришћанства у Македонији је подигнут Миленијумски крст на планини Водно до којег се директно може доћи жичаром. Уздиже се изнад града висином од шездесет и шест метара и могуће га је видјети са удаљености од тридесетак километара.
Традиционална македонска кухиња представља мјешавину турске и словенске кухиње чији су најпознатији специјалитети пилећи паприкаш, пилећи гулаш, пилетина с гљивама и у црном вину , пуњене паприке, бунцека са зељем и говеђа печена ребра. Као посебан деликатес издваја се надалеко чувени македонски ајвар као и бурек, геврек, баницхка и таратур. Македонија је земља чувена по производњи врхунских вина врсте Вранец, класични Цабернет Саувигнон и благи Мерлот, као и по ракији „Жолта“ и скопском пиву. Симбол ноћног провода представљају старе градске кафане у којима се уз севдах и чашу омиљеног напитка у сваком тренутку може осетити гостопримство и предусретљивост њеног становништва.
Аутобска станица Скопље се налази у улици Никола Карев бр.20
Инфо центар:
+389(0)2 2466 313
+389(0)2 2466 011
+389(0)2 2402 385 (факс)
Милано
Milano je glavni grad italijanske regije Lombardije i milanske Provincije. Drugi po veličini grad u Italiji naseljava oko 1,3 miliona stanovnika, dok je gradsko područje peto najveće u Evropskoj uniji sa procjenjenim stanovništvom od 4,3 miliona.
Grad je pod nazivom Mediolanum osnovao keltski narod Insubri. 222 p.n.e. osvajaju ga Rimljani, te je grad postao vrlo uspješan pod Rimskim Imperijem. Kasnije su Milanom vladale porodice Viskonti i Sforca, Španci u 16. vijeku i Austrijanci u 18. Godine 1796. Milano je osvojio Napoleon Bonaparta i ustanovio ga 1805. glavnim gradom Kraljevstva Italije. U doba Romantizma, Milano je bio važno kulturno središte Evrope u kojem je djelovao niz umjetnika, kompozitora i značajnih književnih ličnosti.
Milano je cijenjen kao svjetsko središte mode i dizajna, sa velikim globalnim uticajem u trgovini, industriji, muzici, sportu, književnosti, umjetnosti i masovnim medijima, što gradu donosi status "Alfa globalnog grada". Lombardijski metropolis posebno je poznat po modnim kućama i trgovinama, kao u čuvenoj ulici Montenapoleone, i Galeriji Viktora Emanuela, koja se smatra najstarijim trgovačkim centrom u svijetu.
Takođe, Milano je veoma poznat po muzičkoj, posebno opernoj tradiciji, kao dom više značajnih kompozitora, (Đuzepe Verdi) i teatara (Teatro alla Scala). Milano je poznat i po nekoliko značajnih muzeja, akademija, palata, crkava i biblioteka (Akademija Brera i Castello Sforzesco), i po dva slavna fudbalska tima: Milan i Inter. Sve navedeno Milano čini jednom od najpopularnijih turističkih destinacija u Evropi, sa više od dva miliona posjeta godišnje.
ŠTA POSJETITI U MILANU
Milano je godinama jedan od najposjećenijih gradova Italije. Spoj modernog i rustičnog pružaju mogućnost ojećaja čari urbanog grada, dok u nekom od kafića uživate u italijanskom espresu.
1) Milanska katedrala (Duomo di Milano) sjedište je milanske arhiepiskopije. Građena od kraja 14. do sredine 19. vijeka katedrala u Milanu je druga po veličini u Italiji (od nje je veća samo Bazilika svetog Petra u Rimu) i druga po veličini gotička katedrala na svijetu, poslije katedrale u Sevilji.
2) Tajna večera (Leonarda da Vinčija) jedno je od najvećih svjetskih umjetničkih remek-djela. Slikana tehnikom freske, nastala je u periodu renesanse, vjerovatno između 1494. do 1498. godine. Tajna večera se nalazi u dominikanskoj crkvi Santa Marija de la Gracije. Slika je preživela bombaški napad saveznika 1943; međutim vlažni zidovi unutar crkve, ubrzo su uzrokovali konstantno pogoršavanje stanja freske. Kompleksni i radikalni postupak restauracije je dovršen u drugoj polovini 1990ih, tako da je djelo od tada opet dostupno javnosti.
3) Milanska skala (Teatro alla Scala) je čuvena operska kuća u Milanu i nalazi se na istoimenom trgdu, Piazza della Scala. Neoklasična zgrada pozorišta izgrađena je u periodu 1776-1778. na mjestu nekadašnje crkve Santa Marija dela Skala. Teatar je svečano otvoren trećeg avgusta 1778. godine, a prva izvedena opera bila je " Europa riconosciuta " Antonija Salijerija. Operska sezona u Milanskoj skali tradicionalno počinje na dan zaštitnika grada Svetog Ambrozija, sedmog decembra.
4) Galerija Brera jedna je od najvećih galerija u Milanu i u svojoj kolekciji sadrži nekoliko remek-djela italijanske umjetnosti od 14. do 20. vijeka. U kolekciji galerije nalaze se neka od najznačajnijih djela Rafaela, Tintoreta, Andree Mantenja, Kanaleta, Žak-Luj Davida, Antonija Kanova i mnogih drugih.
5) Stadion Đuzepe Meaca, poznatiji kao San Siro, fudbalski je stadion dva poznata evropska kluba, i velika rivala: Milana i Intera. Stadion Đuzepe Meaca je drugi najveći stadion u Evropi, poslije stadiona Kamp Nou u Barseloni. Ime je dobio po proslavljenom italijanskom napadaču Đuzepeu Meaci koji je u svojoj karijeri nastupao za tri najveća i najpopularnija italijanska kluba: Inter, Milan i Juventus. Napravljen za SP u fudbalu 1934, na kome je održano finale turnira, renoviran je takođe zbog SP 1990. godime, ali je finale tada igrano u Rimu. Stadion Đuzepe Meaca je jedan od 29 stadiona u Evropi sa dozvolom od 5 zvjezdica UEFA, što znači da na njemu mogu da se održavaju finala Lige šampiona.