Сомбор се налази у северозападном делу Војводине, односно Србије. Налази се на дну басена некадашњег Панонског мора. Град се развио на једном од 14 острва, које је формирала река Мостонга, својим широко разливеним током. Касније је водорегулацијом, мелиорацијом и прокопавањем канала физиономија терена сасвим измењена па Сомбор више није острвски град на мочварном терену.
Сомбор се својим северним ободом граничи са Мађарском, а на западу са територијом Републике Хрватске. Општина је веома добро повезана магистралним и регионалним путевима. Од Београда је удаљен 175 км а од Будимпеште 220 км.
Овај град се убраја међу најлепше и најрепрезентативније градове Србије. Чувен је по својој архитектури, урбаности и оригиналности али и по веселом духу и богатом друштвеном и ноћном животу.

У писаним документима први пут се помиње 1391. године под именом Цобор Сент Михаљ, као посед грофа Цобора.
Након пада под власт Турака Сомбор је попримио наглашене карактеристике турског насеља. Постао је седиште нахије Сегединског санџака. Имао је хамам, сарај, две медресе и преко две стотине занатских радњи: казанџија, кујунџија и других карактеристичних заната док су градом доминирали минарети седам џамија. Власти и времена су ce мијењали до 1749. године када су сомборци од царице Мариjе Терезије откупили статус „слободног краљевског града“и од тада почиње новија историја Сомбора коју прати снажан привредни и културни развој. 
Сомбор је један од, у то време ретких градова, који је у потпуности плански и урбанистички регулисан. Франсоа де Соар направио је први план Сомбора чији оригинал се и данас чува у бечком Ратном архиву. Овај план сведочи да је стари центар Сомбора задржао свој аутентични облик а већина великих и репрезентативних зграда је сачувана. Старо градско језгро омеђено је са четири венца – улице формирајући правоугаоник који јасно одваја стари од новог дела града.

Већина гpађевина грађена је у стилу Бидермајер и псеудо-бидермајер, а од градских палата и цркава издвајају се: сомборска Жупанија, Градска кућа или Магистрат, Градска библиотека „Карло Бијелицки“, Грашкаловићева палата, кућа Јаноша Мађара, Кронић палата, Манастир Светог архиђакона Стефана, Црква Пресветог Тројства – стара католичка црква, Црква Светог Јована Претече – мала православна црква, Црква Светог великомученика Георгија – велика православна црква, Кармелићанска црква – црква са два торња, Капела Светог Ивана Непомука, Плебанија – Жупни двор, Препарандија – Учитељска школа, Српска читаоница и многе друге.
Када су природне атракције у питању, Сомбор ни овде не заостаје, напротив, у целој Србији убедљиво предњачи по броју паркова и зелених површина. У околини Сомбора налазе се чувена ловишта и шумски комплекси те је стога ловни туризам у овом крају изузетно развијен. У сомборским ловиштима узгаја се племенита дивљач као што је ритски јелен, срне, муфлони, дивље свиње, различите врсте птица и друга ситна дивљач.

Сомбор је аутобуским превозом изузетно добро повезан са свим већим центрима у Србији.

Адреса аутобуске станице:

Фрање Рацког бб, 25000 Сомбор 
Тел: +381 25 441 166

Алексинац је град и седиште општине у Нишавском округу. Према попису из 2011. било је 16.685 становника.

Алексинац се налази на 30 километара од Ниша, према северу, на аутопуту према Београду, али је мало познато да је он на раскрсници још 2 магистрална пута, од којих један води из североисточне Србије и Сокобање преко Алексинца у Топлицу; други пут води из Источне Србије преко Алексинца, а даљe према Крушевцу и Западној Србији. Алексинац  је центар општине кроз коју пролази  железничка пруга, аутопут и два републичка пута са обе стране Мораве.

Алексинац је град са чистим архитектонским и урбанистичким решењима. Главна градска улица протеже се у правцу север-југ, а паралелно с њом постоје све саобраћајнице које повезују Алексинац са Сокобањом. Све те три паралелне улице секу се под правим углом са четири улице у правцу исток-запад, чиме је сачуван урбанистички план из 1839. године. Кроз Алексинац протиче планинска река Моравица која извире источно од Сокобање.

У граду постоји Центар за културу и уметност, аматерско позориште, Музичка школа, Завичајни музеј и богато опремљена народна библиотека. Алексинац је увек био гостољубив и отворен град. Са парком Брђанка, на коме се налази споменик руским добровољцима изгинулим у рату 1876. године и Руском црквом у селу Горњи Адровац, подигнутом на месту погибије пуковника Рајевског, руског добровољца, који је и погинуо у борби против Турака 20. августа 1876. године, затим са језером Бован, са два средњовековна манастира, у Липовцу и у селу Прасковчу, Алексинац представља значајну туристичку дестинацију у овом делу Србије.