Суботица

Суботица (Маг. Сзабадка) је најсевернији град у Републици Србији, други град по броју становника у Војводини. Према попису из 2002. године има 99.471 становника. Налази се 10 км од границе Србије са Мађарском. Административни је центар Сјевербачког округа.
 
Суботица се први пут помиње 1391. године под мађарским именом Забадка. Суботица је 1527. године била престоница краткотрајне српске државе самопроглашеног цара Јована Ненада. Отоманско царство је владало градом од 1542. до 1686. године, када је постао власништво Хабзбуршке монархије. Од средине 18. века промењено је име у Санта Мариа, по аустријској царици Марији Терезији. Име града је поново промењено 1779. године у Марија Терезиополис, а име Суботица (Сзабадка) му је враћено 1845. Суботица је 1918. године ушла у састав Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца.
 
Град се налази у Панонској низији, која има дугу традицију и богато културно наслеђе. Општина, која обухвата град и 18 приградских насеља, простире се на површини од 1.008 квадратних километара.
 
Суботица је временом, захваљујући свом географском положају и вредним становницима, постала најзначајнији административно-административни, индустријски, привредни, саобраћајни и културни центар северне Бачке, а оближње Палићко језеро чини је туристичким и рекреативним центром ширег подручја.
 
У околини града постоји и веза која повезује Суботицу са Мађарском на северу и јужном Европом преко Београда на југу. Такође, Суботица је железницом повезана са целом Европом.
 
Саобраћајно, Суботица је, у правом смислу те речи, на раскрсници путева и железничких пруга. Аутопут Е-75 пролази у непосредној близини Суботице, а у самом граду се укрштају магистрални путеви за Нови Сад (М-22.1), Сомбор и Келебију (Мађарска) (М-17.1), Хоргош (М-22.1) и Сенту (М-24) (део до Е-75 је реализован, а аутопут је плански реализован). Траса пруге Београд-Будимпешта пролази кроз урбано језгро и ту се рачва са железничким пругама ка Сомбору, Хоргошу, Црвенки и Баји. Све ове чињенице доприносе сврставању Суботице као једног од најважнијих саобраћајних чворова у Републици Србији.
 
Ноћни живот
"Club Castrvm", "Saks", "Q bar", "Club Madlen", "The code"
 
Ресторани
"Boss caffe", "Двор", "Basch house", "Bates", "Гуриновић", "Arte del gusto"
 
Конобе
"Тинел", "Чарда код Антуса"
 
Манифестације
„Винтер фест“, „Фестивал младе ракије“, „Јесењи фестивал јеврејске културе“, „Суботички полумаратон“, „Интеретно фестивал“, „Међународни филмски фестивал – Палић“
 
Смештај
 
Популарни хотели и мотели
Garni Hotel Royal Crown, Артист хотел, Собе Симке, Гарни Хотел ИМПЕРИУМ Суботица, Вила Мајур
 
Шопинг
STOP SHOP Subotica, Raffles city, Здрава Прича - Health food store, Мондо бутик, Super Shop
 
Важни телефони
Полиција 192
 
Ватрогасци 193
 
 Хитна 194 и 551-373
 
Аутобуска станица 024/ 555-566
 
Туристичка организација 024/ 555-566

Minhen

Minhen je glavni grad nemačke pokrajine Bavarske. Nakon Berlina i Hamburga, Minhen je treći po veličini grad Nemačke. Zvanični jezik u upotrebi je nemački.Pored nemačkog, stanovnici znaju i engleski jezik.

 Impresivne istorijske građevine i moderna arhitektura, ono je što su Minhen svrstali na listu od 100 istorijskih svetskih mesta koje bi trebalo obići. Najstarija crkva u Minhenu, ali i u okrugu, sagrađena je oko 1302. godine, a to je crkva sveti Petar (Peterskirche). Ova rimokatolička crkva nalazi se u centru Mihnena, ali vidi se skoro sa svih krajeva grada, jer je njen toranj visok 92m. Glavni trg Minhena je Merienplatz. U Minhenu se nalazi i jedan od najmodernijih stadiona na svetu, na kome igraju dva profesionalna fudbalska kluba, FC Bajern Minhen i FC TSV 1860 Minhen. Ime stadiona je Alijanc arena, može da primi oko 70.000 posetilaca, a smešten je u severnom delu grada, na poljani Frutmaning.

Najbolji način da obiđete Minhen, a da ne pešačite je da koristite javni prevoz, u koji su uključeni S-Bahn (prigradski vozovi), U-Bahn (metro), Tram (tramvaji) i autobusi. Postoji samo jedan sistem za prodaju karata koji se zove MVV, što znači da možete da koristite sve vrste prevoza sa jednom kartom. Možete kupiti individualnu, grupnu, dnevnu, nedeljnu i mesečnu kartu. Metro stanice (U-Bahn) su označene sa slovom U na plavom kvadratnom znaku. Vozne stanice (S-Bahn) su označene sa slovom S na zelenom okruglom znaku. Sve linije S-Bahn-a u gradu prolaze kroz jedan tunel (Stammstrecke) između stanice Donnersbergerbrucke i Ostbahnhof.
Na sajtu Minhena (MVV) možete pronaći mape sa mrežom U-Bahn i S-Bahn, tramvaja i autobusa, mape parkinga, informacije o cenama kao i red vožnje. Originalna MVV mapa je dostupna na većini stanica i totalno je neophodna ako želite da koristite javni prevoz.
Vožnja u jednom pravcu u prvoj zoni kao što je centar grada 2.60 Eura, ali putovanje kroz 4 zone od aerodroma do grada košta oko 10.40 Eura. Ukoliko ste doputovali na autobusku stanicu u Minhenu i nameravate da istražite Minhen putem sistema javnog gradskog prevoza, najbolja opcija je da kupite kartu Gesamtnetz (cela mreža) koja košta 11.20 Eura i važi ceo dan. Ukoliko ne putujete sami, tada možete kupiti Partner (grupnu) dnevnu kartu po ceni od 20.40 Eura. Grupna karta uključuje najviše 5 osoba.
Dnevnu kartu vredi kupiti ukoliko planirate da se vozite više od 2 puta u jednom danu. Može se kupiti za jednu osobu ili za grupu i važi do 06.00 ujutru narednog dana.

Na autobuskoj stanici u Minhenu nalazi se salter za prodaju karata, bankomati, prodavnica, toalet kao i garderoba.