Аутобус од SUBOTICA до KRAGUJEVAC не пролази кроз друге градове или већа значајна места. На овој релацији постоји само један полазак. Дужина пута је око 406 km. Просечно трајање путовања по реду вожње је 06 сати и 25 мин.
Пртљаг се обично плаћа по торби на свим поласцима у зависности од превозника.
Аутобуси су углавном високе туристичке класе са климом, АБС-ом, удобним путничким седиштима и сл.
Ред вожње SUBOTICA - KRAGUJEVAC постоји за следеће дане:
среда
недеља

Аутобуски превозници који саобраћају на релацији од SUBOTICA до KRAGUJEVAC су:BENKO TOURS 92.

Суботица

Суботица (Маг. Сзабадка) је најсевернији град у Републици Србији, други град по броју становника у Војводини. Према попису из 2002. године има 99.471 становника. Налази се 10 км од границе Србије са Мађарском. Административни је центар Сјевербачког округа.
 
Суботица се први пут помиње 1391. године под мађарским именом Забадка. Суботица је 1527. године била престоница краткотрајне српске државе самопроглашеног цара Јована Ненада. Отоманско царство је владало градом од 1542. до 1686. године, када је постао власништво Хабзбуршке монархије. Од средине 18. века промењено је име у Санта Мариа, по аустријској царици Марији Терезији. Име града је поново промењено 1779. године у Марија Терезиополис, а име Суботица (Сзабадка) му је враћено 1845. Суботица је 1918. године ушла у састав Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца.
 
Град се налази у Панонској низији, која има дугу традицију и богато културно наслеђе. Општина, која обухвата град и 18 приградских насеља, простире се на површини од 1.008 квадратних километара.
 
Суботица је временом, захваљујући свом географском положају и вредним становницима, постала најзначајнији административно-административни, индустријски, привредни, саобраћајни и културни центар северне Бачке, а оближње Палићко језеро чини је туристичким и рекреативним центром ширег подручја.
 
У околини града постоји и веза која повезује Суботицу са Мађарском на северу и јужном Европом преко Београда на југу. Такође, Суботица је железницом повезана са целом Европом.
 
Саобраћајно, Суботица је, у правом смислу те речи, на раскрсници путева и железничких пруга. Аутопут Е-75 пролази у непосредној близини Суботице, а у самом граду се укрштају магистрални путеви за Нови Сад (М-22.1), Сомбор и Келебију (Мађарска) (М-17.1), Хоргош (М-22.1) и Сенту (М-24) (део до Е-75 је реализован, а аутопут је плански реализован). Траса пруге Београд-Будимпешта пролази кроз урбано језгро и ту се рачва са железничким пругама ка Сомбору, Хоргошу, Црвенки и Баји. Све ове чињенице доприносе сврставању Суботице као једног од најважнијих саобраћајних чворова у Републици Србији.
 
Ноћни живот
"Club Castrvm", "Saks", "Q bar", "Club Madlen", "The code"
 
Ресторани
"Boss caffe", "Двор", "Basch house", "Bates", "Гуриновић", "Arte del gusto"
 
Конобе
"Тинел", "Чарда код Антуса"
 
Манифестације
„Винтер фест“, „Фестивал младе ракије“, „Јесењи фестивал јеврејске културе“, „Суботички полумаратон“, „Интеретно фестивал“, „Међународни филмски фестивал – Палић“
 
Смештај
 
Популарни хотели и мотели
Garni Hotel Royal Crown, Артист хотел, Собе Симке, Гарни Хотел ИМПЕРИУМ Суботица, Вила Мајур
 
Шопинг
STOP SHOP Subotica, Raffles city, Здрава Прича - Health food store, Мондо бутик, Super Shop
 
Важни телефони
Полиција 192
 
Ватрогасци 193
 
 Хитна 194 и 551-373
 
Аутобуска станица 024/ 555-566
 
Туристичка организација 024/ 555-566

Крагујевац

Крагујевац је, према попису из 2011. године, са 179.417 становника, четврти град по величини у Србији и седиште Шумадијског округа, а налази се око 120 километара јужно од Београда. Подигнут је на обалама реке Лепенице, у долини између крајњих рукаваца Рудника, Црног врха и Гледићких планина. Крагујевац се први пут помиње у турском попису из 1476. године као „Крагујфоча“. Име је добио по птици крагуј (врста јастреба), која се у средњем веку користила за лов, а данас заузима почасно место на градском грбу.
Овај град се по много чему може назвати "првим у Србији" - био је прва престоница модерне српске државе (1818-1841), у њему је основана прва гимназија у Србији, као и Лицеј, претеча Београдског универзитета, први двор, прво позориште, прве новине, прва галерија народног значаја, апотека, музејска галерија, апотека, неколико важних музејских установа у култури и уметничка делатност.
Крагујевац је значајан привредни, културни, образовни и здравствени центар Шумадије, Поморавља и суседних региона, а данас је један од најјачих административних и индустријских центара у Србији. Захваљујући железничком и друмском саобраћају, Крагујевац је повезан са Београдом, Нишом, Краљевом, Чачком и другим градовима. Најпознатија је по фабрици аутомобила "Застава" и истоименој фабрици оружја.
То је град са богатом историјом и културним наслеђем. Једно од најзначајнијих историјских места у Крагујевцу је Спомен парк, посвећен страдању цивила током Другог светског рата. Овај споменик подсећа на масакр који се догодио 21. октобра 1941. године, када је у Крагујевцу стрељано више од 7.000 људи. Спомен-парк се састоји од спомен-капеле, споменика, музеја, као и меморијалног комплекса савршено дизајнираног да одражава значај овог трагичног догађаја.
У самом центру града посетиоци могу да истраже историјске знаменитости као што је војводов арсенал. Уз шетњу старим градским језгром, можете посетити бројне кафиће, сувенирнице и ресторане који нуде традиционалну српску кухињу. Ако желите да сазнате више о историји овог града, обавезно посетите Музеј Крагујевца.
 
Ноћни живот
 
Клуб Тресор, Клуб Caffe Caffe, "Гето", "Дионис"
 
 
Ресторани
 
„Мустанг“, „Гастро комитет 27“, Ресторан Двориште, „Библиотека Код Милутина“, „Ораница Woodland", „Вега“
 
 
Конобе
 
Коноба Акустик Крагујевац, Garden House caffe, Кафана Балкан, Тапас бар
 
 
 
Манифестације
 
АРСЕНАЛ фест, Јоакимфест, Међународни џез фестивал OFF. Међународни музички фестивал ОКТОХ, Међународни фестивал лутака "Златна искра".
 
 
 
Смештај
 
Популарни хотели и мотели
 
Хотел Шумарице, Хотел Женева, Хотел Равни Гај, Хотел Hotel President De Luxe, Хотел Зеленгора, Хотел Industrial
 
 
 
Шопинг
 
BIG FASHION Kragujevac, "Decathlon", Тржни центар Раднички
 
 
 
Важни телефони
 
Хитна помоћ 194
 
Полиција 192, +381 34 378-200
 
Ватрогасна јединица 193
 
Аутобуска станица +381 34 354-659, +381 34 354-660
 
Дом здравља +381 34 32 30 52