Аутобус од ČAČAK до VRNJAČKA BANJA пролази између осталог и кроз градове КРАЉЕВО (зависно од руте линије). На овој релацији постоји само један полазак. Дужина пута је око 61 km. Просечно трајање путовања по реду вожње је 01 сат и 19 мин.
Пртљаг се обично плаћа по торби на свим поласцима у зависности од превозника. На линијама саобраћају аутобуси високе и средње туристичке класе док на краћим релацијама неки превозници организују путовање туристичким комбијима или малим аутобусима.
Ред вожње ČAČAK - VRNJAČKA BANJA постоји за следеће дане:
понеdељак
петак

Аутобуски превозници који саобраћају на релацији од ČAČAK до VRNJAČKA BANJA су:Centrotrans Sarajevo.

Чачак

Чачак је административно седиште Моравичког округа и налази се 140 км јужно од Београда. Чачак се налази на споју Шумадије и унутрашњих Динарида. Град заузима површину од 636 км² низ ток Западне Мораве, окружен планинама Вујан (857 м) на северу, Овчар (958 м) и Каблар (885 м) на западу и Јелица (929 м) на југу, док је на истоку отворен за басен Краљевца. У његовој близини су планине Сувобор и Маљен, које се налазе на северозападу.
Чачак се под данашњим именом први пут помиње 18. децембра 1408. године у документу Дубровачког архива. Историја овог града је веома бурна, због многих буна, сукоба и ратова који су захватили овај крај.
Град има богату понуду културних садржаја. Током позоришне сезоне у Дому културе (који има и драмски студио, балетску, ликовну и вајарску школу) гостују бројне позоришне трупе из целе Србије. Изложбе, као и разне представе, културне и књижевне вечери одржавају се и у галеријама „Надежде Петровић“ и „Рисим“, Народном музеју, Фото галерији, Међуопштинском историјском архиву, Градској библиотеци, згради Дома ученика итд. Ликовне и вајарске колоније најчешће се одржавају у Овчар бањи.
У граду и околини постоје бројне културно-уметничке и забавно-туристичке манифестације које привлаче велики број поклоника етно културе, изворне народне музике и других сродних садржаја. Актуелна уметничка продукција у граду може се пратити кроз деловање различитих група и удружења (професионалних и аматерских), као и приватних галерија, уметничких радионица, колонија и бројних ентузијаста.
Туризам је један од стратешких праваца развоја града Чачка и једна од најважнијих привредних грана. Подручје града Чачка са Овчарско-кабларском клисуром, Бањом Горњом Трепчом, Овчар Бањом и Слатинском бањом богато је природним лепотама сеоског подручја и споменичким наслеђем. Културно-историјски споменици и археолошка налазишта су предмет интересовања многих туриста, а у том смислу највреднији су Овчарско-кабларски манастири, као и историјска и уметничка вредност Римског купатила и Градине на планини Јелици. Чачак је препознатљив као туристичка дестинација по очуваној архитектури, вредном споменичком наслеђу, са бројним природним атракцијама у околини, избор је туриста који могу да упознају живот, традицију, обичаје и културу града на Западној Морави.
 
Ноћни живот
 
Ноћни клуб "Падроне", "Наша прича Чачак", "Српски паб"
 
Ресторани
 
„Кастело“, „Петровић“, „Код Брана“, „Моравски аласи“
 
Таверне
 
„Белви КН“, „Младост“, „Код Немца“
 
Манифестације
 
„Етнофест“, „Дисово пролеће“, „Чачански златни појас“, „Саборске фруле Србије – Ој Мораво“, „Прича – пиво, рок и Чачак“
 
 
Смештај
 
Популарни хотели и мотели
 
"Royal Residence", "Kole", "Garni hotel aveny", "Castello Boutique Hotel","Бели Двор“
 
Шопинг
 
Тржни центар "Партизанка", "Youmart", "Riccone fashion outler", "Shop park"
 
Важни телефони
 
ЈУ „Туристичка организација Чачка“ 342 360, 343 721
 
Полиција 192, 064/7663-000
 
Ватрогасна јединица 193
 
Дом здравља 032/325-717
 
Аутобуска станица 032/222 461

Врњачка Бања

Врњачка Бања је највећа бања у Србији са 9.900 становника,  а цела општина око 30.000.
Врњачка Бања је седиште општине Врњачка Бања. Налази се у централној Србији у Рашком округу. Удаљена је око 200 км од Београда, 25 км од Краљева и 7 км од Трстеника. Смештена је између планине Гоч (1216 м) и Западне Мораве.
У Врњачкој Бањи се налази седам минералних извора. То су: Топла вода, Слатина, Снежник, Језеро, Борјак, Бели извор и Врњачко врело, од којих се за терапије користе четири (Топла вода, Снежник, Језеро и Слатина ) док се две флаширају као стона минерална вода (Вода Врњци са извора Топла вода и Врњачко врело).
Врњачке минералне воде се примењују код лечења:
шећерних болести;
стање после прележене заразне жутице;
хроничног запалења црева и желуца;
болест жучне кесе и жучних путева;
чира у желуцу и дванаестопалачном цреву;
болест бубрежне карлице, мокраћне бешике и мокрачних путева и других болести.
Врњачка Бања има веома дугу традицију лечилишта. На врњачком топлом минералном извору у времену од II до IV века Римљани су изградили лечилиште и опоравилиште АQUAE ОRCINАЕ. О томе сведоче и археолошки налази у ужем језгру римске бање, односно, базена за купање, римског извора топле минералне воде (Фонс Романус) и мноштво кованог новца који остављан у лековитом извору. Овде су на лечење и опоравак махом долазили римски легионари, као и романизована аристократија староседелаца.
Развој модерне Врњачке Бање започео је 1868. године радом Оснивачког друштва, најстарије туристичке организације на Балкану.