Аутобус од ЗЛАТИБОР до ХЕРЦЕГ НОВИ не пролази кроз друге градове или већа значајна места. Први аутобус креће у 00:20, док последњи полазак можете ухватити у 03:05. Дужина пута је око 361 km. Просечно трајање путовања по реду вожње је 08 сати и 28 мин. С обзиром да аутобус прелази преко граничног прелаза могућа су и дужа задржавања у периоду туристичке сезоне. Обавезно понесите идентификациона документа. Посада аутобуса ће креирати списак имена путника пре преласка границе.
Пртљаг се обично плаћа по торби на свим поласцима у зависности од превозника.
Аутобуси су углавном високе туристичке класе са климом, АБС-ом, удобним путничким седиштима и сл.
Ред вожње ЗЛАТИБОР - ХЕРЦЕГ НОВИ постоји за следеће дане:
понеdељак
уторак
среда
четвртак
петак
субота
недеља

Аутобуски превозници који саобраћају на релацији од ЗЛАТИБОР до ХЕРЦЕГ НОВИ су:ROYAL TRAVEL, BLUE LINE.

Златибор

Златибор је планина и парк природе у Србији који се простире на површини од око 1.000 км², дугачак је 55 км и широк до 20 км. Пружа се у правцу северозапад-југоисток. Највиши врх планине је Торник (1.496 м).
Златибор се налази у северном делу области Старог Влаха, пограничном подручју између Рашке, Херцеговине и Полимља. Обухвата подручја три општине Републике Србије: Чајетина и део општине Ужице (Креманска област), северни Златибор и мањи део општине Нова Варош (Муртеничка област), јужни Златибор.
Златибор је одувек имао велики гранични значај. На брду Цигли код Јабланице и данас се препознаје граница Србије са два царства – Аустроугарском и Турском. Први писани трагови о самом називу планине, али и овог краја, потичу из времена првог српског устанка. Сматра се да је планина добила име по веома реткој врсти белог бора, тзв златног бора, који је под заштитом државе.
С обзиром да се налази у географском центру Србије, добро је повезан са свим већим градовима у региону. Златибор се налази на пола пута од Београда ка Црногорском и Дубровачком приморју. Кроз њега пролазе многи значајни аутопутеви и железничке пруге, међу којима је и пруга Београд-Бар. Најближи већи град је Ужице.
Због чињенице да је планина изузетне лепоте и пријатне климе, веома је погодна за разне видове туризма. Златибор је лековита бања, рекреативни центар, скијалиште, центар културних дешавања и окупљања људи из целог света.
Златиборски крај обилује великим бројем културно-историјских споменика, међу којима посебно место заузимају локалне цркве и манастири: Јабланичка црква, манастир Увац, манастир Дубрава, само су неки од најпознатијих.
Излети у околна села, на коњима, фијакерима или теренским возилима „квадовима”, журке у дискотекама и ноћним клубовима, чести концерти познатих музичара, рекреација на тениским и голф теренима, модерна скијалишта, традиционална домаћа кухиња, говоре нам да је Златибор синоним за универзални одмор.
 
Ноћни живот
 
Дискотеке "Vendom", "Sunset", "Alibi", Irish Pub"
 
Ресторани
 
Крчма „Гај“, „Празник“, „Златни бор“, „Мачак“, „Рујно“, „Феникс“, „Језеро“, „Перун“, „Вила“, „Златиборски ставунг“
 
Конобе
 
„Акустик”, „Митровића кафана”, "Adagio", "Casa de vinos", „Актер”, "Cottage at Milunka's"
 
Манифестације
 
„Дани пастрмке“, Фестивал „Залет“, „Јабланички Вишебој“, Традиционални дочек Нове године на Краљевом тргу, „Пршутијада“
 
Смештај
 
Популарни хотели и мотели
 
„Палисад”, "Mona Plaza", „Олимп”, „Вила Борова”, „Торник”, „Агапе”, „Букет”, „Краљица Златибора”
 
Шопинг
 
Златиборска пијаца, Тржни центар бб Златибор, "Geen Plaza"
 
Важни телефони
 
Туристичка организација Златибор +381 31 841 646
Дом здравља +381 31 841 279
Апотека Златибор (амбуланта) +381 31 841 003
Полиција +381 31 841 039
Пошта +381 31 841 337

Херцег Нови

Herceg Novi, grad sa specifičnom mikroklimom i više od 200 sunčanih dana godišnje, postaje jedna od najposjećenijih turističkih destinacija Crne Gore.

Smješten na ulazu u jedan od najljepših svjetskih zaliva Boku Kotorsku i podno planine Orjen Herceg Novi turistima nudi bogato spomeničko nasljeđe, manastire i crkve, brojna utvrđenja poput Španjole, Kanli Kule, Sat Kule i nadaleko poznata stepeništa, po kojima je i dobio nadimak „Grad od skalina“.

Prvo ime Herceg Novog je bilo Sveti Stefan, kada je i osnovan 1382. godine u sastavu Kraljevine Bosne za vrijeme vladavine kralja Tvrtka Prvog Kotromaniću. Tvrtkova želja je bila da Kraljevina Bosna dobije sopstvenu luku kako bi bila trgovinski nezavisan od Dubrovnika. Dubrovčani su stoga blokirali grad i primorali Tvrtka da prizna njihov monopol nad trgovinom soli. Poslije Tvrtkove smrti, vojvoda Sandalj Hranić Kosača je zadobio naselje.

Svoje današnje ime, Herceg Novi, dobio je u vrijeme vladavine Sandaljevog sestrića, hercega od Svetoga Save Stefana Vukčića Kosače, kada je doživio i najveći procvat i razvoj. Turci ga osvajaju 1482. godine i vladaju njime dva vijeka, sve do 1687. godine.

Nakon toga na njegovom tlu smjenjuju se razni narodi i civilizacije, ostavljajući duboke tragove na istoriju, kulturu i ukupan razvoj ovoga kraja. Nakon Turaka grad osvajaju Mlečani, koji vladaju sve do propasti Mletačke republike 1797. godine. Od tada dolazi do čestih promjena uprave u Herceg Novom.

Hrceg Novi je poznat po izrazito bogatom kulturnom programu koji u ljetnjim mjesecima obuhvata prije svega tradicionalni filmski i muzički festival. Naravno, manifestacije se značajnim djelom organizuju i ostalih mjeseci, što doprinosi da grad „živi“ tokom čitave godine.