Жабљак је градско насеље у општини Жабљак у Црној Гори. Према попису из 2011. било је 1723 становника.

Први словенски назив овог места био је Варезина вода. То је због извора питке воде око којег се насеље и формирало. Касније је добио нови назив Ханови и у њему су се одмарали трговачки каравани. Име Жабљак потиче  од жаба које живе на локалитету Отоке и најавлјују пролеће сваке године. Званично је добио име 1870. године када је и постао дeо Књажевине Црне Горе. Тада је и започета изградња цркве Св. Преображења.

Жабљак се налази на највишој надморској висини на Балкану, на 1.465 метара, и окружују га 23 планинска врха висине од преко 2,300 метара надморске висине.

Подземни водоток између Жабљачке реке и извора Бијелих врела, у кањону Таре, природна је реткост. Овај водоток протиче испод корита Таре, а извире са њене друге стране.

Сомбор се налази у северозападном делу Војводине, односно Србије. Налази се на дну басена некадашњег Панонског мора. Град се развио на једном од 14 острва, које је формирала река Мостонга, својим широко разливеним током. Касније је водорегулацијом, мелиорацијом и прокопавањем канала физиономија терена сасвим измењена па Сомбор више није острвски град на мочварном терену.
Сомбор се својим северним ободом граничи са Мађарском, а на западу са територијом Републике Хрватске. Општина је веома добро повезана магистралним и регионалним путевима. Од Београда је удаљен 175 км а од Будимпеште 220 км.
Овај град се убраја међу најлепше и најрепрезентативније градове Србије. Чувен је по својој архитектури, урбаности и оригиналности али и по веселом духу и богатом друштвеном и ноћном животу.

У писаним документима први пут се помиње 1391. године под именом Цобор Сент Михаљ, као посед грофа Цобора.
Након пада под власт Турака Сомбор је попримио наглашене карактеристике турског насеља. Постао је седиште нахије Сегединског санџака. Имао је хамам, сарај, две медресе и преко две стотине занатских радњи: казанџија, кујунџија и других карактеристичних заната док су градом доминирали минарети седам џамија. Власти и времена су ce мијењали до 1749. године када су сомборци од царице Мариjе Терезије откупили статус „слободног краљевског града“и од тада почиње новија историја Сомбора коју прати снажан привредни и културни развој. 
Сомбор је један од, у то време ретких градова, који је у потпуности плански и урбанистички регулисан. Франсоа де Соар направио је први план Сомбора чији оригинал се и данас чува у бечком Ратном архиву. Овај план сведочи да је стари центар Сомбора задржао свој аутентични облик а већина великих и репрезентативних зграда је сачувана. Старо градско језгро омеђено је са четири венца – улице формирајући правоугаоник који јасно одваја стари од новог дела града.

Већина гpађевина грађена је у стилу Бидермајер и псеудо-бидермајер, а од градских палата и цркава издвајају се: сомборска Жупанија, Градска кућа или Магистрат, Градска библиотека „Карло Бијелицки“, Грашкаловићева палата, кућа Јаноша Мађара, Кронић палата, Манастир Светог архиђакона Стефана, Црква Пресветог Тројства – стара католичка црква, Црква Светог Јована Претече – мала православна црква, Црква Светог великомученика Георгија – велика православна црква, Кармелићанска црква – црква са два торња, Капела Светог Ивана Непомука, Плебанија – Жупни двор, Препарандија – Учитељска школа, Српска читаоница и многе друге.
Када су природне атракције у питању, Сомбор ни овде не заостаје, напротив, у целој Србији убедљиво предњачи по броју паркова и зелених површина. У околини Сомбора налазе се чувена ловишта и шумски комплекси те је стога ловни туризам у овом крају изузетно развијен. У сомборским ловиштима узгаја се племенита дивљач као што је ритски јелен, срне, муфлони, дивље свиње, различите врсте птица и друга ситна дивљач.

Сомбор је аутобуским превозом изузетно добро повезан са свим већим центрима у Србији.

Адреса аутобуске станице:

Фрање Рацког бб, 25000 Сомбор 
Тел: +381 25 441 166