Аутобус од КОТОР до СУБОТИЦА пролази између осталог и кроз градове БАЧКА ТОПОЛА, БЕОГРАД, БУДВА, НОВИ САД, ПОДГОРИЦА, ПОЖЕГА, ПРИЈЕПОЉЕ, ТИВАТ, УЖИЦЕ, ЧАЧАК (зависно од руте линије).Први аутобус креће у 18:40, док последњи полазак можете ухватити у 19:50. Дужина пута је око 781 km. Просечно трајање путовања по реду вожње је 15 сати и 40 мин. С обзиром да аутобус прелази преко граничног прелаза могућа су и дужа задржавања у периоду туристичке сезоне. Обавезно понесите идентификациона документа. Посада аутобуса ће креирати списак имена путника пре преласка границе.
Пртљаг се обично плаћа по торби на свим поласцима у зависности од превозника.
Аутобуси су углавном високе туристичке класе са климом, АБС-ом, удобним путничким седиштима и сл.
Ред вожње КОТОР - СУБОТИЦА постоји за следеће дане:
понеdељак
уторак
среда
четвртак
петак
субота
недеља

Аутобуски превозници који саобраћају на релацији од КОТОР до СУБОТИЦА су:Jadran ekspres Subotica, BLUE LINE.

Котор

Okružen liticama Lovćena i Orjena, Kotor je grad smješten na kraju Bokokotorskog zaliva koji gotovo svakog svog posjetioca ostavlja bez daha. Pogled na zaliv kojeg često nazivaju  i najjužnijim fjordom Evrope ostavlja utisak da je ovo jedno od najljepših predjela na Planeti.  Sa jedne strane grada nalazi se more, sa druge strane rijeka Škurda i brijeg Sveti Ivan na kom je smještena čuvena tvrđava San Giovanni. Jedini je grad istočne obale Jadrana čije je ime uvijek bilo ispisano na svim istorijskim kartama. 
Na području kotorske opštine prostiru se gradska naselja Dobrota, Ljuta, Orahovac, Dražin vrt, Perast, Morinj, Kostanjica, Stoliv, Prčanj, Muo, Risan, Bigova i Grbalj. 
Kroz svoju dugu istoriju Kotor je oduvijek bio središte spajanja različitih kultura što ga je činilo jedinstvenim mjestom za život, na kojem stanovnici većinom pravoslavne i katoličke vjeroispovjesti vjekovima održavaju krajnje skladan suživot. Okružen je bedemima koji potiču iz vremena Vizantinaca, Nemanjića i Mlečana i sadrži troje vrata -  vrata sa izlazom na gradsko šetalište i obalu, vrata sa izlazom na rijeku i vrata od Gurdića koja vode prema Trojici i raskrsnici Cetinje – Budva.
Stari grad sačinjavaju veći i manji trgovi i krivudave ulice koje za svakog posjetioca predstavljaju pravi lavirint. Najveći i najznačajniji je Trg od oružja na kom se nalazi renesansna Kneževa palata,  jedno od najstarijih pozorišta na ovim prostorima, i barokni toranj za sat iz XVII vijeka.
Kulturno – istorijska riznica Kotora nalazi se na UNESCO-voj Listi svjetske kulturne i prirodne baštine. Najznačajniji spomenik kulture na području kotorske opštine je Katedrala Svetog Tripuna, podignuta 1166. godine što je čini starijom od Crkve Svetog Pavla u Londonu, Crkve Notre Dame u Parizu, Uspenskog hrama u Moskvi, Bazilike Svetog Petra u Rimu kao i od otkrića američkog kontinenta. 
Vrlo značajni spomenici su i Crkva Svetog Luke s kraja XII vijeka, Crkva Svete Marije iz XIII vijeka, Crkva Svetog Pavla sa sredine XIII vijeka kao i Crkva Svete Klare u kojoj se čuva biblioteka od oko dvadeset hiljada knjiga i pedeset najstarijih štampanih knjiga do XVI vijeka, poznate pod nazivom inkunabule. Kotor je jedinstven i po brojnim rakošnim palatama kao što su palata „Buća“ iz XIV vijeka, palata „Drago“ iz XV vijeka, palata „Pima“ iz XVI vijeka, palata „Vrakjen“ iz XVIII vijeka i palata „Grubonja“ iz XVII vijeka.


Noćni provod

Diskoteka „Maximus“, „Cesare“, „Ars“, „Bandiera“, „Fjaka“, „Marinaio“, „San Giovanni“, „Scorpion“


Restorani 

Gradska kafana „Dojmi“, „Bella di Mare“, „Win“, „Bastion 3“, „Šebelj“, „Bokeški gušti“, Citadela, „Ćatovića mlini“, „Galion“, „Bokeljski dvori“, „Tiha noć“, „Kantun“, „Sara“, „City“, 

Konobe
Konoba „Trpeza“,  „Ferri“, „Baron“, „Cesarica“, „Skala Santa“, „Školji“, Grispolis“


Najznačajnije manifestacije

Tradicionalni zimski festival, Svečanosti povodom Dana Svetog Tripuna, Međunarodni festival „KotorArt“, Kotorski festival pozorišta za djecu, „Don Brankovi dani muzike“, Internacionalna smotra mode, Bokeljska noć, Fešta kamelija, „Searock“ festival


Smještaj

Popularni hoteli i moteli
„Forza Mare“, „Villa Prčanj“, „Conte“, „Palazzo Radomiri“, „Cattaro“, „Sind“, „Marija“, „Perastra“, „Amfora“, „Monte Cristo“


Šoping  -  HDL „Laković“, Šoping centar „Kamelija“, Zelena gradska pijaca, pijaca u Risnu


Važni telefoni

Stanica policije, tel. 122
Vatrogasno društvo Kotor
tel. +382 32 325 480; +382 32 325 957
Hitna pomoć, tel. 124
Dom Zdravlja, Dobrota 
tel. +382 32 325 633
Autobuska stanica 
tel. +382 32 325 809
Aerodrom Tivat 
tel. +382 32 671 336
Pošta Kotor
tel. +382 32 322 362
Pomorski muzej Crne Gore – Stari grad

Суботица

Суботица (Маг. Сзабадка) је најсевернији град у Републици Србији, други град по броју становника у Војводини. Према попису из 2002. године има 99.471 становника. Налази се 10 км од границе Србије са Мађарском. Административни је центар Сјевербачког округа.
 
Суботица се први пут помиње 1391. године под мађарским именом Забадка. Суботица је 1527. године била престоница краткотрајне српске државе самопроглашеног цара Јована Ненада. Отоманско царство је владало градом од 1542. до 1686. године, када је постао власништво Хабзбуршке монархије. Од средине 18. века промењено је име у Санта Мариа, по аустријској царици Марији Терезији. Име града је поново промењено 1779. године у Марија Терезиополис, а име Суботица (Сзабадка) му је враћено 1845. Суботица је 1918. године ушла у састав Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца.
 
Град се налази у Панонској низији, која има дугу традицију и богато културно наслеђе. Општина, која обухвата град и 18 приградских насеља, простире се на површини од 1.008 квадратних километара.
 
Суботица је временом, захваљујући свом географском положају и вредним становницима, постала најзначајнији административно-административни, индустријски, привредни, саобраћајни и културни центар северне Бачке, а оближње Палићко језеро чини је туристичким и рекреативним центром ширег подручја.
 
У околини града постоји и веза која повезује Суботицу са Мађарском на северу и јужном Европом преко Београда на југу. Такође, Суботица је железницом повезана са целом Европом.
 
Саобраћајно, Суботица је, у правом смислу те речи, на раскрсници путева и железничких пруга. Аутопут Е-75 пролази у непосредној близини Суботице, а у самом граду се укрштају магистрални путеви за Нови Сад (М-22.1), Сомбор и Келебију (Мађарска) (М-17.1), Хоргош (М-22.1) и Сенту (М-24) (део до Е-75 је реализован, а аутопут је плански реализован). Траса пруге Београд-Будимпешта пролази кроз урбано језгро и ту се рачва са железничким пругама ка Сомбору, Хоргошу, Црвенки и Баји. Све ове чињенице доприносе сврставању Суботице као једног од најважнијих саобраћајних чворова у Републици Србији.
 
Ноћни живот
"Club Castrvm", "Saks", "Q bar", "Club Madlen", "The code"
 
Ресторани
"Boss caffe", "Двор", "Basch house", "Bates", "Гуриновић", "Arte del gusto"
 
Конобе
"Тинел", "Чарда код Антуса"
 
Манифестације
„Винтер фест“, „Фестивал младе ракије“, „Јесењи фестивал јеврејске културе“, „Суботички полумаратон“, „Интеретно фестивал“, „Међународни филмски фестивал – Палић“
 
Смештај
 
Популарни хотели и мотели
Garni Hotel Royal Crown, Артист хотел, Собе Симке, Гарни Хотел ИМПЕРИУМ Суботица, Вила Мајур
 
Шопинг
STOP SHOP Subotica, Raffles city, Здрава Прича - Health food store, Мондо бутик, Super Shop
 
Важни телефони
Полиција 192
 
Ватрогасци 193
 
 Хитна 194 и 551-373
 
Аутобуска станица 024/ 555-566
 
Туристичка организација 024/ 555-566